"Ako si preživeo IBM, možeš bilo koga": Ova firma je fenomen, otkazi pljuštali zbog oblačenja
Kompanija IBM stoji iza sistema koji pokreću banke, države, avio-saobraćaj, zdravstvene sisteme i najveće korporacije na planeti. Njihov najznačajniji proizvod kroz istoriju nisu bile pojedinačne mašine, već sposobnost da se ogromne količine podataka organizuju, obrade i pretvore u odluke. Ako bi IBM nestao preko noći, svet se ne bi ugasio, ali bi se ozbiljno usporio.
Priča o IBM-u počinje mnogo pre računara, interneta i digitalne ere, još krajem 19. veka, dok su ljudi još ručno sabirali brojeve, američki inženjer Herman Holerit dolazi na ideju koja će promeniti način na koji se svet organizuje i plasira čuvene kartice koje su mogle da pamte podatke kao što su pol, starost, zanimanje i da ih mašine čitaju neverovatnom brzinom za to vreme. Njegove mašine su korišćene za američki popis stanovništva i skratile posao koji je ranije trajao godinama na nekoliko meseci. Država je bila oduševljena, a Holeritova tehnologija postala je temelj buduće imperije.
Zaokret koji je promenio sve
Ipak, pravi zaokret dolazi dolaskom Tomasa Votsona, čoveka koji nije bio izumitelj, već vizionar i perfekcionista i shvatio da budućnost pripada informacijama. On 1924. menja ime firme u International Business Machines – IBM i od tog trenutka kompanija dobija identitet globalne sile.
Decenijama kasnije, IBM dominira erom mejnfrejm računara tj. ogromnih mašina veličine sobe koje su obrađivale podatke za banke, vojske i vlade. To nisu bili računari za pojedince, već digitalni mozgovi institucija. Ako ste npr. imali račun u banci, ako ste kupili avionsku kartu, ako vas je država imala u evidenciji, vrlo verovatno je negde u pozadini radio IBM sistem. Njihov najznačajniji proizvod tog doba predstavljao je upravo mejnfrejm koji je bio pouzdan, skup, stabilan i praktično nezamenjiv.
Proizvod koji je promenio lične računare
Ironično, IBM je 1981. napravio i proizvod koji je promenio lične računare IBM PC. Iako ga nisu zamišljali kao revoluciju, već kao poslovni alat, otvorena arhitektura tog računara omogućila je nastanak čitave PC industrije. Microsoft, Intel i desetine drugih kompanija izgradile su carstva upravo na temelju IBM-ove odluke da PC ne zatvori u svoj ekosistem. Time je IBM, možda nesvesno, započeo sopstveni pad u potrošačkom segmentu, ali je istovremeno promenio svet zauvek.
Kako su lični računari postali roba, IBM se povlači iz tog prostora i vraća onome što najbolje zna, velikim sistemima, softveru, uslugama i veštačkoj inteligenciji. Danas njihovi sistemi analiziraju medicinske podatke, otkrivaju prevare u bankama, upravljaju logističkim lancima i pomažu kompanijama da donose odluke na osnovu podataka. Njihov AI sistem Watson, nazvan po osnivaču, simbol je tog zaokreta – mašina koja ne zamenjuje ljude, već im pomaže da razmišljaju brže i pametnije.
Ako si preživeo IBM, možeš da preživiš bilo koju firmu
Koliko je IBM bio moćan pokazuje i to što je sredinom 20. veka imao najstrožu korporativnu kulturu na planeti. Decenijama je u svetu važilo nepisano pravilo: nikada ne dobijete otkaz iz IBM-a zbog tehničke greške, ali možete zbog pogrešnog oblačenja. Zaposleni su morali da nose tamna odela, bele košulje i kravate. Brada, duga kosa ili opušten izgled bili su zabranjeni jer IBM nije prodavao mašine, prodavao je poverenje. Banke i vlade su morale da veruju ljudima koji stoje iza računara koji upravljaju njihovim novcem i podacima.
Uz to, IBM je namerno zapošljavao mlade ljude bez iskustva, pa ih zatim mesecima prevaspitavao i učio ih kako da razmišljaju, govore, pišu mejlove, stoje, rukuju se i čak kako da slušaju klijenta. Tehničko znanje se moglo naučiti, ali ponašanje i mentalitet, to im je bilo sveto. Zbog toga su ljudi koji su izlazili iz IBM-a često bili najtraženiji kadrovi u industriji. Postojala je čak i interna šala u Silicijumskoj dolini: „Ako si preživeo IBM, možeš da preživiš bilo koju firmu.“
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Japanci ostavili svet bez teksta